Blog

Kaže meni jedna djevojka: Ovo računovodstvo je tako dosadan posao za jednu dvadesetogodišnjakinju!

Kaže meni jedna djevojka: Ovo računovodstvo je tako dosadan posao za jednu dvadesetogodišnjakinju!

Na Facebooku mi je iskočio post jedne mlade djevojke, koja je sva očajna pisala kako ne može niti steći radno iskustvo jer joj nitko ne želi dati priliku.

A ona bi silno željela raditi u računovodstvu!

Ja sam joj se javila i pozvala ju na kavu.

Strašno mi se dopala jer je vrlo bistra i inteligentna djevojka!

Rekla sam joj: "Gle, računovodstvo je jedan vrlo zahtjevan posao. Moraš ga voljeti da bi ga mogla raditi.
Ne znam koliko si imala susreta s računovodstvom, ali ja sam tebi voljna dati priliku da počneš i stekneš neko iskustvo."

I mi smo ju zaposlili!

Međutim, ona nije postavljala apsolutno nikakva pitanja.

Rekla sam joj onako iskreno: "j*bte, ja ne znam čega se ja više bojim: toga što ti ništa ne pitaš ili što nešto radiš, a ja znam da ti ne znaš!"

I ona je to prešutjela.

Radila je već neka tri mjeseca i ja sam odmah skužila u čemu je caka: njoj se posao nije sviđao.

To sam čak i prokomentirala s kolegicom u uredu, ali puštali smo je da vidimo do kada će tako ići ili hoće li možda zavoljeti taj posao.

Nakon tri mjeseca, kaže ona meni: Znate, ja bih Vas nešto trebala nasamo.

Rekla sam joj da smo mi mali tim i da kod nas nema tajni te da slobodno kaže pred svima.

A ona mene pogleda i kaže s uzdahom: "Joj, znate što! Ovo je tako dosadan posao za jednu dvadesetogodišnjakinju!"

Moja kolegica je imala izraz lica kao da joj je netko opalio 16 šamara.

Ja sam se grohotom nasmijala i rekla mladoj kolegici: "Svaka ti čast! Ti u životu, sada već s dvadeset godina - znaš što nećeš!"

I to je sjajan put da život provedeš radeći ono što voliš!

Iako moja kolegica smatra da je mlada djevojka uvrijedila mene kada je rekla da ja radim dosadan posao već skoro 30 godina, ja sam presretna jer sam joj pomogla da otkrije što - NE ŽELI.

Dok su meni moje brojke i moji računovodstveni papiri ljubav i strast u koju sam utkala 30 godina svog života, za nekoga drugog to je najdosadnija presuda na smrt.

Poanta ove moje priče je da pokušate ne osuđivati mlade ljude koji se traže te da im pomognete da otkriju što žele, a što samo misle da žele.

I sjetite se sebe u tim godinama: jeste li imali uopće priliku probati, pa odustati ili i dan-danas radite možda nešto što vam nikada nije sjelo?